Čovek vredi onoliko koliko jezika govori

,,Čovek vredi onoliko koliko jezika govori“- čuvena je izreka o kojoj možemo polemisati. Zašto jezici donose vrednost?
Pre svega jezik nikad ne podrazumeva samo jezik. Da bismo našli način da se na nekom jeziku izrazimo onako kako želimo, da formulišemo svoje misli i svoje emocije, nije dovoljno naučiti vokabular, gramatiku, pravila. Ono što je mnogo važnije jeste naučiti kako narod čiji je to jezik percepira svet, komunikaciju, međuljudske odnose, kakva mu je istorija, emotivni simbolizam, asocijacije, kakav mu je smisao za humor.

Postoje zemlje u kojima se ljudi zaista trude da deluju ljubazno i prijateljski. To su Australija, Brazil, SAD, Grčka, Kolumbija,  Italija i Turska. U njima ljudi konstantno upotrebljavaju rečenice koje su ljubaznije od onoga što zaista i znače. Recimo, Amerikanci često izreknu nešto što zvuči kao poziv: ,,Hajde da se nađemo ponekad na ručku” ili ,,Moramo se uskoro ponovo videti”, ali ovi izrazi su više prijateljske prirode, i nipošto ne znače bilo kakvo obećanje! Ako Amerikanac zaista poželi da se nađe sa vama, onda će obavezno spomenuti neku vremensku odrednicu za vaš susret: ,,Hajde da se nađemo na ručku u sredu!” ili ,,Moramo se uskoro ponovo videti.” Sve ostaloje samopuka formalnost. Isto tako, Brazilac će vam često reći rečenicu: ,,Navrati kod mene nekad!”. Ovo bi nekoga moglo lako navede na pomisao da ima sigurno društvo ili sigurno noćenje u Riju, iako je to, zapravo, daleko od toga. Što se Turaka tiče, oni su posebno poznati po obećanjima ,,da će obavezno doći u Srbiju” ili da će ,,pisati”, od čega obično ne bude ništa.

Od iskrenosti ponekad zaboli glava, posebno kada se za neke ljude ona podrazumeva, a za neke se izričito NE podrazumeva. Kada vas Englez ili Nemac upita ,,Kako ste?”, on zaista nikako ne očekuje istinit odgovor na ovo pitanje! U ovom slučaju, lista nepoželjnih odgovora sadrži sledeće rečenice: ,,Evo, nešto sam loše…”, ,, Ma, nikako, boli me glava…”, ,,Jao, loše, baš imam haos na poslu…” i slično. Najzanimljivije je poređenje sa tipičnim odgovorom iz Bosne i Hercegovine, koji često, po specifičnom bontonu kukanja glasi: ,Ajoj, ne pitaj!”. Dakle, u nekim našim krajevima učtivim se čak smatra krajnje negativan odgovor, a to je baš ono što severni narodi pokušavaju da na sve načine izbegnu! Ukoliko je neki Englez ili Nemac zaista naumio da vas pita kako se osećate, pitaće vas ,,Kako si ti, stvarno?” ili ,,Kako se osećaš?”, što će biti odraz vaše intimnosti i pravog prijateljstva.

Naravno, komunikacija na stranom jeziku nema veze samo sa susretanjima i planiranjima kafe. Ima veze i sa upoznavanjem sebe, kroz prizme drugih i drugačijih kultura. Zato su škole stranih jezika pune, zato je učenje stranig jezika toliko važno i zato je važno da se putuje i da se otkriva.

Ne samo svet. Već i mi sami u njemu.

Leave a Comment