Život bez titlova

Često čujemo kako mnogi koriste činjenicu da gledaju filmove bez titlova kao merilo poznavanja jezika. Koliko god je ovaj pristup koristan, a često mladim polaznicima predstavlja  i ohrabrujući faktor, ume da zavara i katkad dovede do toga da u trenutku kada nam je potreban relevantan nivo znanja jezika, sertifikat ili priprema za neki ispit, dođemo u situaciju da učenje postaje frustracija i da nam treba mnogo više vremena nego što smo očekivali.
Postoji još jedan faktor koji utiče na to da naša budućnost i planovi budu dovedeni u pitanje.
Pre svega to je veliki broj škola koje obećavaju brz i lak uspeh.
Da, uspeh je moguć. Ali nijedan uspeh nije lak. Takođe, ulaganje novca i vremena podrazumeva i to da mi sami, donevši odluku, postajemo posvećeni i odlučni u tome da istrajemo, da se usavršavamo, interesujemo i budemo aktivni učesnici u inače prelepom procesu učenja novog jezika.
Za trajno i relevantno usvojeno znanje neophodno je vreme. Potrebno je svaku strukturu adekvatno usvojiti. Nažalost taj proces mora da obuhvati sve veštine. Dok neke škole potenciraju isključivo konverzacijske metode, koje na višim nivoima mogu zaista da pomognu u procesu aktivacije naučenog, obnavljanju, veštini izražavanja i vokabularu, one nikako nisu dovoljne, a ponajmanje na početnim nivoima, kao ni igrice ili već pomenuti filmovi.
Jednako se moraju usvajati veština slušanja, kao i pisanja. Čitanja, kao i analize teksta. Gramatika kao integralni deo zauzima svoje neprikosnoveno mesto, ali ono što je svakako kruna učenja jezika, a čega su tek neke škole stranih jezika u Beogradu svesne jeste ravnomerno usvajanje svih pomenutih veština zarad primerene i kulturološki adekvatne komunikacije u svim formama i oblicima. Znamo da je (naročito) decu danas izuzetno teško motivisati da čitaju i na maternjem jeziku, a onda i da pišu. Digitalna era uzima svoj danak, ali ljudski um jednostavno zadržava svoje analogne osobine i traži realizaciju veze između ruke i mozga, onoga što vidimo, što usmeno reprodukujemo i što se mora pismeno potvrditi kako bi bilo zaista i trajno usvojeno.
Danas smo svi izloženi poslovnom pisanju, a jedna greška je dovoljna da vas potencijalni poslodavac, koordinator nekog akademskog programa, kao i ma koji drugi sagovornik ne shvati za ozbiljno. Posebno kada je reč o engleskom jeziku.
Pored toga, komunikacija podrazumeva i razumevanje neverbalnih signala, insinuacija, podteksta. Svaki ozbiljniji test i polaganje za diplomu će od nas zahtevati da interpretiramo dati sadržaj. Zato nije dovoljno samo proći pripremni materijal, već se temeljno pripremiti za format i za neophodnu brzinu reagovanja.
Mnogo toga je do predavača i sistema. Osoba koja nas uvodi u svet jedne nacije i kulture mora to voleti, inspirisati nas na istraživanje, biti vrsan poznavalac metodologije nastave i imati spremne primere i fleksibilnost da se prilagodi konkretnoj grupi i izazovima sa kojima se individualni polaznici susreću. To je jednako stvar iskustva koliko i ljubavi.
Kao i u svemu, teorija i praksa su osnova svega, a temelj učenja jezika leži upravo u samom procesu i cilju ka kojem idemo.
Bilo da nam je cilj da steknemo diplomu TOEFL-a, TOEIC-a, FCE, CAE, CPE, IELTS, DELF, DALF, TELC ili sertifikat ma kojeg jezika i nivoa, da  čitamo literaturu na izvornom jeziku, da iskusimo iz prve ruke život jedne zemlje i njenog naroda, da se poslovno situiramo ili napredujemo u karijeri, da glumimo i pevamo bez greške, da se družimo sa ljudima sličnih interesovanja, da se bolje možda razumemo čak i sa izabranom osobom svog srca-nijedan motiv nije manji ili manje bitan. Nijedan trud nije uzaludan. Nijedan napor prevelik. Samo je pitanje volje i profesionalizma. Vreme je danas najveći luksuz.
A za njega nam ne treba titl. Život se odlukama koje donosimo piše nekako-sam.

Autor: M. G.

Leave a Comment